Botoš - Istorijat

„Botoš“ je naizgled kao i svako drugo selo u velikoj i plodnoj Banatskoj ravnici, ali za razliku od drugih – VELIKO JE I DUBOKO MORE ISTORIJE“, ovim recima pocinje Botošku hroniku njen izdavac Dragiša Todorovic. I zaista je to tako. U Botošu je živeo i tragove ostavio još neolitski covek. Ovde su jezdili mnogi narodi u praistoriji, prvim vekovima istorije, pa sve do dana današnjeg. Smenjivali se narodi, preplitali obicaji, kultura, od njihovih sukoba odzvanjali su prostori, a Botoš selo, prvim pomenom javljeno 1347. godine uranjalo je sve dublje u svoju humušu, pružalo žile, utvrdjivalo se i nije se dalo. Botoš nije uvek bio na mestu gde se danas nalazi. Selo je bilo smešteno na samoj obali Tamiša na mestu zvanom Taladj, koji sada cini jeda rejon velikog Botoša. S obzirom na to da je ovo vrlo staro naselje, njegovi prvi stanovnici su svoju naseobinu podigli pored reke, da bi imali pitke vode, pa je tako Botoš podignut tik uz Tamiš. Botoš je, nema sumnje, veoma staro slovensko naselje. Prvi put se pod tim imenom pominje 1.347 godine. Nažalost, ne može se pouzdano doci do podataka o tome kako je selo dobilo ime. Postoji više verzija, legendi, od kojih se dvema donekle može pokloniti poverenje. Po jednoj legendi, u nekada malom selu kraj Tamiša živela su dva brata, Toša i Joca. Izmedju brace je došlo do svadje. Joca je potegao nož i ubio Tošu, tj. „UBO TOŠU“. Spajanjem ove dve reci „ubo“ i „Tošu“, dobijeno je ime sela, ciji su rodonacelnici Joca i Toša. Druga verzija je, medjutim, mnogo verovatnija. Selo se nalazilo neposredno pored reke, bilo bogato vodom i plavljeno. Pošto vecina drugih sela to nisu bila, oni su ovo naselje zbog obilja vode nazvali „VODOŠ“. Na jednoj od prvih karata Banata koju je izradio Klaudije Mersi, guverner Banata, i izvršio popis stanovništva 1719. godine Botoš se vodi kao Vodoš. transformacijom „V“ u „B“ dobijeno je ime Botoš, koje je vremenom pretvoreno u Botoš. Vec i samo pomen sela Botoš još 1347. godine dovoljno je svedocanstvo o dubokoj starosti i velikoj tradiciji ovog naselja. Medjutim, to je samo prvi zapis, prvi pomen, što ne znaci da selo nije postojalo i ranije. Naravno, što dalje idemo u prošlost, podataka je sve manje. Pa ipak, postoji materijalna kultura, koja ne izneverava i koja nam pomaže da prodremo i u najdalju prošlost, da sakupljanjem materijalnih dokaza bar donekle sacinimo mozaik o prohujalim vremenima na ovim širinama i dodjemo do interesantnih podataka o životu naselja u pradavnoj prošlosti. Medjunajznacajnije lokalitete za iskopine iz prošlosti spadaju: Živaniceva dolja, Selište, Ciglana, Vinogradi i druga. Iz ovih groblja poticu: Perle od opala, Emajlirana fibula, Bikonicka zdela i drugo.