ČIME ZAMENITI POLIETILENSKE „TREGERICE”?

Izvor: www.listzrenjanin.com

27. januar 2012.

ISKLjUČI PLASTIKU

STALNI pratilac naše potrošačke svakodnevice, plastična kesa u kojoj iz prodavnice donosimo „hleb i mleko”, odavno je postala simbol vremena. A i svega prolaznog, slabog, ružnog, a opet, žilavog, neuništivog. Zamenila je zembilj, ceger, kotaricu... S obzirom da najlon kese takoreći trajno zagađuju životnu sredinu, Vlada Srbije najavila je borbu za njihovo „istrebljenje” -  postepenu zamenu plastičnih (polietilenskih i polipropilenskih) vreća ekološki i ekonomski prihvatljivijim. Kao normativni okvir, napravljen je Pravilnik koji bi trebalo da omogući širu primenu biorazgradivih kesa i druge ambalaže. Trgovci i proizvođači biće suočeni sa ozbiljnim povećanjem troškova ako se odluče da i dalje upotrebljavaju obične kese čiji se vek razgradnje procenjuje na 300 do hiljadu godina. Istovremeno, ozbiljan novac – 13 miliona dinara – dat je za opremanje laboratorije na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu gde će biti rađene analize kojima će biti utvrđivano da li je materijal od kog su kese izrađene biorazgradiv, ili nije.

- Pravilnik koji nam je stigao pre par dana, jasan je: dozvoljena je i prihvatljiva upotreba isključivo biorazgradivih plastičnih kesa. Apelujem na trgovce da se što pre reše starih zaliha običnih „tregerica” i potraže proizvođače koji mogu da im isporuče biorazgradive – kaže za naš list mr Dejan Jovanov, načelnik Odeljenja za zaštitu i unapređenje životne sredine Grada Zrenjanina. - Iz neposrednog iskustva mogu da kažem da je slika koju sam stekao nadgledajući sanaciju deponije u blizini grada, užasavajuća: količina plastičnih kesa je zastrašujuća! Eventualno vraćanje vrećama od hartije, nije rešenje jer uključuje velike utroške energije za njihovu proizvodnju, a otvara se i problem zaštite šuma. Reciklaža hartije je skup i komplikovan proces.
- Zrenjanin je među prvim gradovima u našoj zemlji koji je - još maja 2009. - krenuo u društvenu akciju „Isključi plastiku”. Slogan jasno kazuje stav da su platnene vreće prihvatljivije od plastičnih, pa bile one i biorazgradive.... Uključili su se Grad Zrenjanin, opštine Žitište i Kovačica, „Ekos” Žitište i direktor Igor Salak lično, Fond za zaštitu životne sredine Republike Srbije, Studentski parlament. Deo akcije bile su i mnoge društvene i turističke manifestacije, kao što je „Banatska priča” koju sa uspehom organizuju aktivisti MZ „Veljko Vlahović”, „Begejska regata” i „Umesto kesa – ptice na granama” - kaže Rade Vasiljević, koordinator Asocijacije mesnih zajednica Zrenjanina. - Javnost je ove akcije prihvatila.
Mnogo toga može se saznati sa sajta „zelena revolucija” (www.zeleneravolucija.rs) – upućuje Vasiljević.
Dnevno se u Srbiji nepovrtatno potroši sedam miliona  plastičnih kesa – po jedna u proseku na svakog stanovnika. Godišnje, to je milijarda kesa, čiji je prosečni „radni vek” 20 minuta. Svaki od nas godišnje kroz ruke prometne najmanje 120 kesa...
Deponije sa većom količinom ovih kesa sprečavaju propuštanje vode, što izaziva negativne promene u sastavu podzemnih voda. Sagorevanjem plastike nastaju štetni produkti, a pepeo od spaljene plastike je otrovan i zagađuje zemljište i podzemne vode. A plastične vreće postale su već učestali uljez u lancu ishrane životinja na kopnu i u morima.
Procenjuje se da u svetu već ima oko 500 milijardi ovakvih kesa, najvećim delom u morima i rekama. Momenat kada će Evropska unija zabraniti upotrebu plastičnih kesa, nije daleko. Jedan od razloga je i taj što je glavna sirovina za njih – sve skuplja nafta, a pored sintetskih polimera, koji su glavni proizvod, pojavljuju se i problematiče hemikalije i ugljen dioksid kao nimalo naivni nusprodukti. Stepen reciklaže ovih kesa je samo dva odsto!
Suzbijanje upotrebe plastičnih kesa, može se postići osmišljenim kombinovanjem više mera. Generalno, najvažnije je vratiti se platnenim vrećama. Ide se i na cenovno opterećenje proizvođača i prometnika klasičnih ambalažnih kesa, kako bi se, vođeni ekonomskom logikom, okrenuli ka biorazgradivim materija­lima – slažu se naši sagovornici.
Piše: Marin Stojin

„DORBE TORBE” - SPAS OD POŠASTI NAJLONA
AKCIJA „Dorbe torbe ZR” okupila je lane Zrenjanince koji se bave vizuelnim umetnostima u različitim formama. Vizuelno uobličena sećanja i asocijacije umetnika na rodni grad, Zrenjanin, predstavljena su u formi štampe na platnenim torbama, što je, prema koncepciji akcije, pored ostalog trebalo da doprinese  unapređenju svesti građana o ekološkim „cegerima” umesto najlonskih vreća.
Torbe sa aplikacijama prepoznatljivih motiva grada predstavljene su na nekoliko izložbi, a akcija je imala veliki odjek i u nacionalnim medijima. U drugoj fazi akcije, koja je u toku, Banaćani raseljeni na svih pet kontinenata šalju slike sa modelima „dorbih torbi”, koje će se takođe naći na izložbi planiranoj za 22. april, Dan Planete Zemlje.
- Nastanjeni na raznim stranama sveta, umetnici su uobličili asocijaciju na rodni grad u jedan ili više likovnih motiva. Sve je urađeno u formi štampe na platnenim torbama ne bi li grad budućim generacijama ostao lepši, zeleniji i čistiji – kaže Helena Dekanj iz udruženja „Novi optimizam”, koje je pokretač akcije.
U projektu „Dorbih torbi” ima i „Dorbih majica”, ali nažalost, trgovinska preduzeća i drugi privredni subjekti do sada nisu pokazali interesovanje da ova unikatna rešenje primene u većim tiražima, na primer putem serije torbi od razgradive natron hartije, koje bi se u trgovinama mogle ponuditi umesto najlon kesa.

IZ PRAKSE: PRVE EKO VREĆE IZ „JEDRA”
Zrenjaninska firma “Jedro” počela je proizvodnju biorazgradivih polietilenskih vreća. Potvrda o biorazgradivosti stigla je pre nekoliko dana iz ovlašćene laboratorije na novosadskom Tehnološkom fakultetu, a zvanični sertifikat stići će kroz nekoliko meseci. -Ozbiljno smo shvatili obavezu da proizvedemo biorazgradivu ambalažu i pristupili savlađivanju ove tehnologije. Do kraja meseca prve količine biorazgradivih vreća biće isporučene gradskoj trgovini „Gomeks”. Polietilenu dodajemo aditiv britanske proizvodnje u razmeri do dva kilograma na 100 kilograma običnog polietilena. Proces je na temperaturi od 180 stepeni. Iako je prerano govoriti o finansijskim efektima, ipak se može reći da proizvodnja neće biti mnogi skuplja - kaže diplomirani inženjer tehnologije Jelica Radaković, vlasnik „Jedra”.