OKRUŽNI ŠTAB ZA VANREDNE SITUACIJE DANONOĆNO PRATI PRILIKE NA TERENU

Izvor: www.listzrenjanin.com

20. februar 2012.

POSLE SNEGA I LEDA PRETI VODA

STANjE na području srednjeg Banata nije alarmantno, a sve snage koje su zadužene za rad u ovakvim situacijama rade onako kako bi trebalo. Zbog težine snega na krovovima i ledenica, opštinskim štabovima je preporučeno i da preduzmu sve mere da se osigura bezbednost zbog opasnosti od obrušavanja snežnih naslaga i ledenica sa krovova, da rizična mesta budu propisno obeležena i da građani mogu na dežurne kontakt telefone da prijavljuju  objekte kojima je ugrožena stabilnost ili preti opasnost po okolinu, život i zdravlje ljudi. Za slučaj urušavanja objekata ovi štabovi su dužni da unapred obezbede  smeštaj za ugrožene građane. Dežurstva u svim štabovima su od proglašenja vanredne siutuacije u Republici danonoćna, a formiraju se i operativno-stručni timovi – kaže komandant Štaba za vanredne situacije Tanja Dulović, načelnica Srednjobanatskog okruga.
Saobraćajnice i prioritetni putevi se čiste. U Zrenjaninu je počelo i čišćenje ulica koje nisu u programu zimske službe. Grad Zrenjanin je angažovao i građane koji  žele da rade i oni uz dnevnicu čiste sneg. Bilo je prijavljeno njih 200, angažovano je po potrebi  oko 80.

DOBRA ISKUSTVA SA PRVOM EKO ČESMOM U ZRENJANINU

Izvor: www.listzrenjanin.com

03. februar 2012.

GUŽVE I NA MINUS DESET
GUŽVE i na minus deset – to je slika koja se može videti ispred  prve eko česme u Zrenjaninu, puštenoj u rad na Bagljašu neposredno uoči Nove godine. To je dobar povod za razgovor sa Bosiljkom Božić, predsednicom Saveta Mesne zajednice „Veljko Vlahović”.
- Nepodeljeno je mišljenje građana da je ova investicija – finansirana stoprocentno iz sredstava mesnog samodoprinosa – pun pogodak, čime je potvrđena ispravnost odluke donete pre više godina da se na prostoru u blizini škole „Petar Petrović Njegoš” podigne eko česma. Voda je, naravno, besplatna, i može je uzimati svako. Dolaze ljudi iz drugih delova grada, a i iz okolnih sela: Lukićeva, Lazareva, Elemira... Mnogo napora trebalo je da od odluke dođe do realizacije, da se pribave svi potrebni papiri i sve prođe po zakonu i građevinskim i tehničnim standardima – kaže naša sagovornica.

ČIME ZAMENITI POLIETILENSKE „TREGERICE”?

Izvor: www.listzrenjanin.com

27. januar 2012.

ISKLjUČI PLASTIKU

STALNI pratilac naše potrošačke svakodnevice, plastična kesa u kojoj iz prodavnice donosimo „hleb i mleko”, odavno je postala simbol vremena. A i svega prolaznog, slabog, ružnog, a opet, žilavog, neuništivog. Zamenila je zembilj, ceger, kotaricu... S obzirom da najlon kese takoreći trajno zagađuju životnu sredinu, Vlada Srbije najavila je borbu za njihovo „istrebljenje” -  postepenu zamenu plastičnih (polietilenskih i polipropilenskih) vreća ekološki i ekonomski prihvatljivijim. Kao normativni okvir, napravljen je Pravilnik koji bi trebalo da omogući širu primenu biorazgradivih kesa i druge ambalaže. Trgovci i proizvođači biće suočeni sa ozbiljnim povećanjem troškova ako se odluče da i dalje upotrebljavaju obične kese čiji se vek razgradnje procenjuje na 300 do hiljadu godina. Istovremeno, ozbiljan novac – 13 miliona dinara – dat je za opremanje laboratorije na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu gde će biti rađene analize kojima će biti utvrđivano da li je materijal od kog su kese izrađene biorazgradiv, ili nije.

BOJAN PAJTIĆ I MILETA MIHAJLOV OTVORILI RADOVE NA GRADNjI FISKULTURNE SALE U ARADCU, A FISKULTURNA SALA OBEĆANA I ŠKOLARCIMA U MIHAJLOVU

Izvor: www.listzrenjanin.com

13. januar 2012.  11:25

GRAD ULAŽE 27 MILIONA

PREDSEDNIK Vlade Vojvodine dr Bojan Pajtić i gradonačelnik Zrenjanina dr Mileta Mihajlov položili su u utorak kamen temeljac za novu fiskulturnu salu u Osnovnoj školi „Bratstvo“ u Aradcu, u čemu su učestvovali i učenici ove škole. Predsednik Pajtić je tom prilikom istakao da je Vlada Vojvodine u protekle četiri godine u Zrenjanin investirala više od dve milijarde dinara, a da je, kako kaže, lavovski deo tih sredstava usmeren u sela, i to u vodovodne, kanalizacione, putne mreže, ali i ovakve objekte poput sportske hale u Aradcu.
- Mi smo investirali u preko tri stotine naseljenih mesta, tako da gotovo nema sela u kojem se nije našla neka značajnija investicija, jer smo ruralni razvoj doživeli tako da svako naseljeno mesto u Vojvodini treba da dobije priliku da se razvija – rekao je Pajtić.
On je ukazao da se od mladih ljudi i dece ne može tražiti da ostanu u selima ukoliko im se ne stvore elementarni uslovi da odrastaju zdravo, da se bave sportom i imaju uslove da se leče, kao i uslove za rad.